Šta je tripl test, kako se radi i čemu služi

Tokom trudnoće, potrebno je obaviti sve neophodne pripreme za dolazak vaše prinove na svet. Pripreme su brojne: od uređivanja kuće i kupovine neophodnih stvari, pa sve do odabira imena za vašu bebu.

Međutim, pripreme za novog člana porodice ne obuhvataju isključivo ove kreativne i zabavne aktivnosti. Osim uređivanja dečije sobe i pripreme kreveca, neophodno je razmišljati i o zdravstvenom stanju kako majke tako i bebe, i redovno posećivati lekara, kako bi se odradile sve neophodne provere i testovi.

Prenatalni testovi su od velike važnosti za proveru zdravstvenog stanja bebe. Ukoliko se problem ili mogućnost problema otkriju na vreme, ovo može pomoći u daljem tretiranju i lečenju zdravstvenog stanja.

Zato je važno upoznati se sa ovim testovima još u početku trudnoće i shvatiti njihov značaj i zašto je potrebno odraditi ih u toku trudnoće. Šta je tripl test, kada se i kako on radi, pročitajte u nastavku teksta.

Šta je tripl test i šta on pokazuje?

Tripl test u trudnoći je neinvazivni prenatalni skrining test koji se preporučuje kako bi se utvrdio rizik od postojanja hromozomskih anomalija. Hromozomske anomalije zapravo predstavljaju poremećaj u broju ili strukturi hromozoma kod bebe, od kojih je najčešći i najpoznatiji Daunov sindrom.

Drugim rečima, ovim testom se zapravo određuje da li postoji šansa da beba bude rođena sa nekom hromozomskom anomalijom, kao i koliko je ta šansa velika.

Ovaj test pokazuje da li kod trudnoće postoji povećani rizik da će se dete roditi sa nekim hromozmoskim poremećajem, od kojih su najčešći Daunov sindrom, oštećenje neuralne cevi (odnosno poremećaji u razvoju mozga i kičmene moždine) i Edvardsov sindrom.

Kada se radi tripl test?

Kao što smo već spomenuli, ovom testu se podvrgava u periodu između 15. i 20. nedelje trudnoće. On se koristi kao dopuna prethodnim analizama (u slučaju loših rezultata istih), a pre invazivnih dijagnostičkih ispitivanja, kao što su amniocenteza i biopsija horionskih čupica.

Koja je razlika između dabl i tripl testa?

Često se ova dva testa smatraju paketom – kada govorimo o prenatalnim skrining testovima često ih zajedno spominjemo. Međutim, iako su slični, postoji razlika između njih.

Glavna razlika jeste u periodu tokom kog se oni vrše. Dok se dabl test preporučuje između 12. i 14. nedelje trudnoće, tripl test u trudnoći se preporučuje u drugom trimestru, dakle između 15. i 20. nedelje trudnoće.

Ovi testovi rade se na isti način, međutim, tripl test se preporučuje naknadno, kao dopuna. Naime, ukoliko neki od parametara dabl testa pokažu povećan rizik nastanka hromozomskih anomalija kod bebe, trudnica se, kada za to dođe vreme, pre dijagnostičkih testova šalje na ovaj test kako bi se postojanje rizika dodatno utvrdilo. Ono što ne može da dijagnostifikuje dabl test tripl test će utvrditi. 

Takođe, još jedna bitna razlika jesu parametri u krvi koji se analiziraju. Kada se radi tripl test, mere se vrednosti tri hormonska markera: AFP (što je protein koji proizvodi fetus), hCG (hormon koji stvara placenta) i uE3 (što predstavlja estrogen koji stvaraju placenta i fetus).

Kako se radi tripl test i priprema za njega?

Kao što smo već napomenuli u početku teksta, ovo je jedan neinvazivni prenatalni test. Dakle, njegova prednost je ta što prilikom njegovog izvođenja ne postoji nikakav rizik po zdravlje bebe, a ni trudnice.

On se sastoji od analize krvi majke i ultrazvuka i nije potrebna nikakva posebna priprema pred njega. Potrebno je samo otići u laboratoriju gde će se obaviti rutinsko vađenje krvi iz vene majke, a potom se ta krv šalje na analizu. Rezultati se obično dobiju za nekoliko dana.

Triple test je kombinovana metoda, tako da se, osim analize AFP, hCG i uE3 biohemijskih parametara pomoću krvi majke, u okviru njega analizira i detaljan ultrazvučni pregled bebe.Takođe je bitno napomenuti da se preporučuje da se analiza krvi i ultrazvuk odrade istog dana. Toleriše se razlika od 48 sati, ali veće kašnjenje od toga nije preporučljivo.

Kada se preporučuje ovaj test i ko treba da ga radi?

Sve trudnice mogu raditi ovaj test, pa je tako dobra praksa ponuditi ga svim budućim majkama. Međutim, postoje određene grupe koje se smatraju rizičnim, pa je njima posebno preporučljivo da odrade ovaj test.

U rizične grupe trudnica spadaju:

• Trudnice čiji je dabl test pokazao loše rezultate (odnosno da postoji povećani rizik hromozomskih anomalija kod bebe)
• Trudnice starije od 35 godina
• Trudnice koje boluju od dijabetesa tipa 1 (odnosno koje su zavisne od insulina)
• Trudnice kojima ovo nije prvo dete, a prethodno su rodile dete sa nekom hromozomskom anomalijom
• Kada u porodici postoji istorija rađanja dece sa hromozomskim anomalijama
• Trudnice koje su u toku trudnoće koristile lekove ili imale kontakt sa štetnim supstancama (ovde se ubraja i konzumiranje cigareta)

Tripl test rezultati i njihovo tumačenje

Bitno je napomenuti da rezultati ovog testa sami po sebi nisu merodavni za konačno postavljanje dijagnoze. Oni predstavljaju statističku verovatnoću za mogućnost postojanja hromozomskih anomalija kod bebe.

Zato, čak i ako rezultati nisu idealni, nema potrebe za panikom. Rezultati skrining testova zapravo pokazuju potrebu za daljim invazivnim dijagnostičkim metodama, koje će dati precizniju sliku zdravstvenog stanja vašeg deteta.

Vrednosti parametra ovog testa same po sebi nisu dovoljne. One se posmatraju u kombinaciji sa analizom ultrazvuka i drugim značajnim faktorima, a to su:

• Starost trudnice
• Starost trudnoće, odnosno u kom stadijumu je trudnoća
• Hronične bolesti kod trudnice
• Telesna težina majke
• Da li je trudnoća započeta prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom
• Da li je trudnoća višeplodna (na primer blizanačka trudnoća)
• Životne navike trudnice (na primer konzumiraje cigreta i alkohola)

Jedino ovako široko sagledana slika može dati pravi uvid u zdravstveno stanje bebe, ali opet napominjemo, da ovo predstavlja isključivo stepen rizika za razvoj hromozomskih anomalija kod bebe.Dakle, za tripl test rezultati sami po sebi nisu dovoljni. Kako bi se postavila potpuna dijagnoza neophodno je odraditi dodatne invazivne dijagnostičke analize.

Koje su normalne vrednosti tripl testa?

Kao što smo već spomenuli, rezultati predstavljaju samo statističku verovatnoću da dete boluje od hromozomske anomalije. Pa tako, ukoliko je rezultat 1:1000, to zapravo znači da od 1000 žena sa istim parametrima, postoji mogućnost da jedna od njih nosi bebu kod koje se može razviti neka hromozomska anomalija.

Kao i za sve laboratorijske analize, rezultati ovih analiza tumače se u odnosu na graničnu vrednost, tzv. cut off. Granična vrednost izračunava se pre svega na osnovu starosti majke, a što je rezultat niži od granične vrednosti, veći je rizik da je beba bolesna.

Na primer, ako je granična vrednosti 1:250, ukoliko vaši rezultati pokažu 1:200, 1:150 itd, rizik je veći, dok ako pokažu 1:300, 1:400 itd, rizik je manji.

Prilikom izračunavanja ove verovatnoće, u obzir se uzimaju i ostali faktori koje smo u prethodnom poglavlju spomenuli, pa se verovatnoća izražava kao visoka ili niska.

Loši rezultati tripl testa – šta raditi kada su rezultati loši?

Ukoliko vaši rezultati pokažu veći rizik za abnormalnost, nema potrebe za panikom. Pre nego što se išta utvrdi, lekar će vas uputiti na dalja ispitivanja, kao što su:

• Provera broja plodova koji se nose u trudnoći
• Provera tačne starosti trudnoće ultrazvučnim pregledom
• Detaljan ultrazvučni pregled u cilju pronalaženja abnormalnosti koje su vidljive na ultrazvuku
• Amniocentezu (uzimanje uzorka plodove vode i njegova analiza)
• Biopsiju horionskih čupica

Vrlo je važno zapamtiti da ovaj test pokazuje samo rizik tj. verovatnoću da postoje abnormalnosti kod fetusa. Na osnovu njega, a bez daljih dijagnostičkih testova, ne može se postaviti tačna dijagnoza. Zato, koje god rezultate vaš test pokazao, ne paničite.

Tripl test iskustva – koliko je pouzdan ovaj test?

Kada posmatramo tripl test iskustva pokazuju da se često može desiti da su rezultati “loši” a da se beba rodi sasvim zdrava, kao i da rezultati budu negativni odnosno “dobri”, a da se dete ipak rodi sa nekom anomalijom. To je upravo zbog toga što ova analiza pokazuje mogućnost, odnosno faktor rizika, a ne pravu dijagnozu bolesti.

Međutim, statistički podaci pokazuju da on uspešno predviđa Daunov sindrom u 69% slučajeva, dok je za određene defekte neuralne cevi procenat još veći: kod spine bifide procenat je 80%, a za anencefaliju čak 90%.

Uz uput lekara, ova analiza je dostupna u državnim ustanovama, ali ako bude bilo potrebe da ga radite privatno, dobro je znati da je cena tripl testa uglavnom slična u svim privatnim ustanovama. Svakako je suvišno reći da kada radite tripl test cena nije ništa u poređenju sa onime što dobijate od njega.

Prenatalni skrining testovi nesumnjivo predstavljaju bitan deo pripreme za porođaj i roditeljstvo. Imajući u vidu da hromozomska oboljenja u velikoj meri utiču na kvalitet života deteta a i cele porodice, bitno je na vreme ih otkriti.

Oni takođe pružaju spokoj budućim roditeljima, jer kada saznaju da je sa njihovom bebom sve u redu, mogu bezbrižno da se posvete biranju imena za svoje dete i svim ostalim radostima koje roditeljstvo donosi.

Sada kada i vi znate sve o ovom testu kao i tome kako da od ranog perioda trudnoće brinete o zdravstvenom stanju deteta, možete biti bezbrižni. Birajte igračke za svoju bebu, ostvarite kontakt sa njim i maštajte o prvom danu sa svojim anđelčićem.

Pevajte mu pesmice i radosno ka iščekujte, a kada dođe vreme, spakujte svoju torbu za porodilište i upustite se u novo i uzbudljivo poglavlje svog života. KIDO vam želi srećno i radosno roditeljstvo!