Amniocenteza iskustva i proces – sve što treba da znate

Trudnoća je period u kome se verovatno najčešće ide na preglede, a svaka mama zna da drugo stanje podrazumeva i niz testova, analiza i provera koje se sprovode kako bi i roditelji i doktori bili sigurni da je sa bebom i mamom sve uredu. 

Jedna od analiza koja može da se nađe na dnevnom redu trudnice je i amniocenteza, čija je svrha genetsko testiranje i otkrivanje eventualnih infekcija ili drugih bolesti bebe. Amniocenteza je postupak koji inicira lekar u tačno određenim situacijama, a više o samom procesu i rezultatima pročitajte u narednim redovima. 

Šta je amniocenteza i zašto se radi?

Amniocenteza je invazivni proces dijagnostičke analize tokom trudnoće, kojim se na osnovu uzorka plodove vode utvrđuje rizik za postojanje genetskih bolesti, Daunovog sindroma, zrelost pluća ploda, širenje potencijalne infekcije ili drugih vrsta bolesti. Amniocenteza se radi na predlog lekara, i to nakon prethodnih testiranja koja mogu da ukazuju na neke nepravilnosti u trudnoći, zbog čega se pribegava ovom postupku.

Sa obzirom na to da je u pitanju invazivna metoda, bitno je znati da se amniocenteza radi na samom kraju analiziranja ploda u trudnoći, ukoliko prethodne analize ukažu na takvu potrebu. Analize koje joj prethode jesu ekspertski ultrazvuk, kao i neinvazivni prenatalni testovi.

U 12. nedelji trudnoće trudnicama se radi ekspertski ultrazvuk, kada se utvrđuje da li su na prvi pogled vidljive neke anomalije. Tom prilikom se proveravaju bebini hromozomi i samim tim se procenjuje da li postoji rizik za razvijanje bolesti kao što je Daunov sindrom. 

Zatim se rade skrining testovi, koji se još nazivaju i neinvazivni prenatalni testovi, u koje spadaju dabl i tripl test. Dabl test se obavlja između 12. i 14. nedelje trudnoće, a tripl test između 15. i 20. nedelje, a oba predstavljaju analizu krvi majke.

Rezultati ovih testova direktno upućuju kod genetičara, koji će vam reći da li postoji potreba za daljim analizama. Ukoliko je odgovor potvrdan, nakon neinvazivnih prenatalnih testova, sledi metoda amniocenteze, kordocenteza ili biopsija horionskih čupica.

Takođe, lekar vam ove poduhvate može preporučiti i ako je trudnica tokom prethodne trudnoće nosila plod sa genetskim poremećajem, kada je starija od 35 godina i kada ona ili partner boluju od neke nasledne bolesti. 

Amniocenteza – kada se radi amniocenteza i kako ona izgleda?

Amniocenteza, odnosno uzimanje plodove vode tj. amnionske tečnosti, dolazi na red između 16. i 18. nedelje trudnoće, a može se izvesti najkasnije u 20. nedelji trudnoće. Ovaj test obavlja se tako što se uzima uzorak plodove vode, a zatim šalje na analizu.

Naime, pod kontrolom ultrazvuka, plodova voda se uzima iz materice uz pomoć šuplje igle koja izvlači određenu količinu tečnosti. Količina plodove vode koja se uzima zavisi od starosti ploda. Zatim se ovaj uzorak šalje na laboratorijske analize koje utvrđuju stanje ploda. 

Prilikom uzimanja plodove vode, potrebno je da bešika bude puna (ukoliko test obavljate pre 20. nedelje trudnoće), a da biste bili sigurni da će sve biti uredu, najbolje je da sat i po pre pregleda popijete 3 ili 4 čaše vode i da nakon toga ne idete u toalet do završetka pregleda. Kako biste bili smireni i opušteni, biće vam potrebna podrška, pa je najbolje da u ordinaciju dođete u pratnji partnera, ili neke bliske osobe. 

S obzirom na to da je reč o invazivnom procesu, amniocenteza ume da bude bolna i neprijatna, pa se mnoge trudnice odlučuju na na neinvazivne prenatalne testove, koji u 99% slučajeva mogu da utvrde prisustvo hromozomske anomalije i potencijalnih bolesti. Jedna od najpouzdanijih alternativa je test iz krvi majke koji se može uraditi još od 10. nedelje. 

Amniocenteza u trudnoći – kome se predlaže ovaj test?

Potreba za invazivnim dijagnostičkim metodama zavisi od rezultata prethodnih testova, godina starosti roditelja, kao i porodične anamneze.

Naime, rizik od razvijanja genetskih ili hromozomskih poremećaja ploda, kao što je Daunov sindrom, raste sa godinama trudnice. Zato se na ovaj test upućuju stariji roditelji, kao i oni koji imaju povećan rizik za genetske i hromozomske probleme.

Test amniocentoze preporučuje se u sledećim slučajevima:

• Ukoliko majka ima više od 35 godina, a otac više od 42 godine
• Kod postojanja porodične anamneze horomozomskih i genetskih poremećaja
• Ukoliko je u prethodnoj trudnoći bio dijagnostifikovan neki genetski poremećaj
• Kada je ultrazvučni nalaz pokazao abnormalnosti
• Kada su nalazi neinvazivnih skrining testova loši

Da li postoje rizici amniocenteze i da li se ona može izbeći?

Amniocenteza sa sobom nosi određene rizike, baš kao i svaka druga invazivna intervencija. Zato se mnoge trudnice pitaju da li postoji neki drugi neinvazivni prenatalni test koji može zameniti amniocentezu.

Najozbiljniji od svih je rizik od pobačaja, ali se on dešava u samo 1% slučajeva, a kod blizanačke trudnoće u 2,5% slučajeva. Druge komplikacije podrazumevaju oticanje plodove vode i nastanak oligohidramniona, vaginalno krvarenje, kontrakcije, Rh senzibilizaciju i infekcije kod majke, kao i prevremeni porođaj i oštećenje ploda.

Iako je rizik za nastanak ovih komplikacija vrlo mali, mnoge majke žele da izbegnu ovaj test, što zbog straha od komplikacija, što zbog straha od nelagode prilikom izvođenja intervencije. Međutim, najčešće sve prolazi u najboljem redu.

Amniocenteza cena – Koliko košta amniocenteza?

Kada je u pitanju amniocenteza, cena može varirati, a zavisi pre svega od mesta na kome se izvodi.

Amniocenteza se može raditi u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama. Cena amniocenteze u privatnim klinikama zavisi od ustanove do ustanove, ali kreće se u opsegu od 35.000 do 50.000 dinara.

Oporavak posle amniocenteze – šta nakon ovog testa?

Nakon samog postupka možete osetiti blagu nelagodu, ali ne brinite, ovo stanje je prolazno. Vaš lekar će nastaviti da prati tok trudnoće ultrazvučnim pregledima, dok se rezultati amniocenteze čekaju. 

Neophodno je da svaku ozbiljniju promenu prijavite lekaru, a pod tim se podrazumeva vaginalno krvarenje, groznica, crvenilo, pojačana aktivnost bebe ili pak potpuno odsustvo pokreta. Ipak, treba da znate da u 99% posto trudnoća sve prolazi u najboljem redu, a sve što je potrebno jeste da mirujete i pratite stanje svog organizma i kako se beba pomera. 

Amniocenteza iskustva – koliko je pouzdana ova metoda?

Najveća prednost amniocenteze jeste njena preciznost i spokojna trudnoća koja nakon nje sledi.

Iako smo naveli da amniocenteza nije tako prijatna procedura, iskustva trudnica su u većini slučajeva pozitivna, pa bi vam većina njih preporučila da obavite i ovaj korak kako biste bili sigurni da je sa bebom sve u redu, odnosno, na vreme otkrili ukoliko postoje neke komplikacije ili rizik za razvoj određenih bolesti. 

Većina njih ističe da sam postupak i nije toliko bolan, budući da je reč o jednom ubodu iglom, što traje svega nekoliko sekundi. Preporučljivo je da se nakon amniocenteze miruje nekoliko dana, što i nije neka novost kada je u pitanju trudnoća, pa ni ovo ne bi trebalo da vas brine. Većina, sada već majki, ističe da je najbolja strana ove analize to što je pouzdana, i što donosi jako bitnu vest o zdravlju vašeg deteta. 

S druge strane, kao velika mana se ističe dužina čekanja na rezultate, što može da potraje i do devet nedelja. Kako bi vam vreme brže prošlo, iskoristite period čekanja da se posvetite kupovini dečijeg kreveca, posteljine i ogradice, kao i ostalim aktivnostima za uređenje dečije sobe. Ipak, sve zavisi gde radite ovaj test i da li se koristi DNK ili klasična metoda, pa u nekim slučajevima rezultati mogu stići i za 24 sata. 

Naravno, uvek je moguće čuti i negativna iskustva trudnica kojima je sama procedura bila nešto bolnija, zbog čega veliki broj njih savetuje da se odabere neki prenatalni test kao alternativa ovoj analizi. Odluka da li želite da se podvrgnete ovom postupku je na vama, a mi vam savetujemo da uz konsultacije sa doktorom i partnerom, odlučite šta je najbolja opcija za vas i zdravlje vašeg deteta. Ipak, na koji god se metod odlučili, važno je da budete sigurni da je sve u najboljem redu, jer zanemarivanje analiza može dovesti do ozbiljnih posledica u trudnoći.