Šta je kordocenteza, kada i kako se izvodi?

Kordocenteza spada u karakterističan test iz domena prenatalne dijagnostike, kojim je moguće utvrditi promene na embrionu ili fetusu. Kordocenteza je, kao i njoj slični testovi, usmerena najpre na utvrđivanje takozvanih hromozomskih aberacija – značajnih razvojnih abnormalnosti.

Treba imati na umu da, kako se radi o invazivnom procesu kojim se stiže direktno do ploda unutar majčine utorbe, ovaki testovi nose sa sobom i mali, ali ipak moguć stepen rizika od gubitka ploda, odnosno prekida trudnoće.

Šta je kordocenteza i šta se njome otkriva?

Kordocenteza obuhvata uzorkovanje krvi ploda iz pupčane vrpce i analizu dobijenog uzorka. Obično se radi posle 20. nedelje trudnoće. Radi se u cilju uspostavljanja dijagnoze na neki poremećaj unutar gena ili abnormalnost u fizičkom razvoju.

Radi se u specifičnim slučajevima i kada se sumnja na neko oboljenje ploda, pa je potrebno utvrditi kariotip bebe ili stepen infekcije i abnormalnosti.

Kordocenteza se radi i ukoliko ste iz nekog razloga zakasnili na amniocentezu ili nisu dobijeni adekvatni rezultati drugih skrininga.

Šta otkriva kordocenteza?

Ako smo razumeli šta je kordocenteza, onda treba da znamo i da je to veoma dobar test za otkrivanje različitih stanja fizičkog razvoja ploda, ali i jednostavan način da se otkrije stepen infekcije ili samo postojanje nepovoljnih zdravstvenih stanja koja bi mogla da uzrokuju pobačaj, ili otežaju dalji život deteta nakon rođenja. 

Za razliku od amniocenteze, ova metoda ne detektuje neurološke defekte, tako da rezultate koje možete da očekujete idu u pravcu sledećih disfunkcija:

• Otkriva se infekcija poput toksoplazme (u većini slučajeva odgovorna za pobačaje)
• Virus rubeole
• Otkrivanje oštećenog ili izgubljenog sluha
• Oštećenja i razvoj mozga
• Stanja poput epilepsije

Kako se pripremiti za kordocentezu?

Kao i kod svakog invazivnog procesa tretiranja ploda, moguće je izazvati potencijalne posledice u vidu iritacija ili nastanak infekcija materice ili ploda. Zato se pre same procedure primenjuje intravenozna terapija antibioticima, u cilju smanjenja tih rizika.

Takođe, ukoliko je žena Rh negativna, a pre intervencije Rh anitela u krvi nisu nađena, pacijentkinji se neposredno nakon kordocenteze daje zaštitna injekcija sa antitelima.

Ukoliko se kordocenteza sprovodi između 20. i 24. nedelje trudnoće, trudnicama se preporučuje uzdržavanje od hrane i pića 8 ili 12 sati pre samog tretmana.

Kako se izvodi kordocenteza?

Ako se pitate kako se radi kordocenteza, odgovor je da se pregled počinje i obavlja isključivo uz ultrazvučni pregled, odnosno, ultrazvukom se prvo obavlja određivanje tačnog položaj ploda u materici.

Sam proces kordocenteze izvodi se vađenjem krvi iz pupčane vrpce. Prvo se dezinfikuje deo kože na pupku preko kog će se pristupiti krvnom sudu koji nosi krv bebe, tačnije krv fetusa. U krvni sud na pupčanoj vrpci uvodi se tanka igla, koja kontrolisanim putem koji joj pokazuje utrazvuk uvlači u špric određenu količinu fetalne krvi. 

Kordocenteza iskustva – šta nakon testa?

Kada se radi kordocenteza iskustva trudnica su svakako različita, ali se iz većine njih može zaključiti da ceo proces nije bolan, ali može biti donekle neprijatan. Celokupna procedura tokom kordocenteze traje između 30 i 60 minuta.

Nakon kordocenteze se prati stanje ploda ultrazvukom, a vi ćete možda osećati blagu nelagodnost ili grčeve. Nekoliko dana nakon kordocenteze potrebno je da mirujete i izbegavate seksualne odnose i fizički napor. 

Ukoliko se javi jače krvarenje, kontrakcije materice ili povišena temperatura – odmah se treba obratiti ginekologu koji vodi trudnoću, ili ustanovi gde se obavila procedura. 

Većina budućih majki ne iskusi ovakve tegobe, te mirno i sa zadovoljstvom nastavlja da planira budući suživot sa bebom i mašta o tome kako svoje dete drži u naručju, uvijeno u najlepši bebi prekrivač.

Da li kordocenteza odmah daje rezultate?

Kordocenteza nije obično vađenje krvi, te ne daje rezultate nekoliko sati nakon intervencije. Za analizu i pakovanje rezultata kariotipa u karakterističan kariogram potrebno je oko deset sati, a zavisnosti od opremljensti ustanove u kojoj se obavlja, celoviti rezultati budu gotovi u razmaku od 7 ili desetak dana.

Potencijalni rizici koje povlači kordocenteza

Iako su rizici za nastanak težih komplikacija usled i nakon uzimanja krvi retki, svi invazivni prenatalni testovi, pa i ovaj povlače određeni rizik za dalje nestabilnosti i smetnje u zdravlju majke ili ploda. Srednja procena neuspešnosti testiranja, odnosno ishoda koji kordrocenteza ima za plod su 1 izgubljena trudnoća prema 200 uspešnih. 
Međutim, hajde da se upoznamo sa još nekim, potencijanim rizicima kojima se mame izlažu ne bi li se uverile u zdravstveno stanje svoje nerođene bebe:

• Infekcija – iako je veoma redak problem (naročito ako znamo gde idemo na pregled i da li je higijena ambulante na zavidnom nivou), kordocenteza može da dovede do infekcije materice ili ploda. Takođe, ukoliko je majka zaražena nekom infekcijom kao što su hepatitis B ili C, ako i HIV-om – moguće je da virus pređe i na dete.
• Usporavanje srčanog rada ploda – kako beba otvara usta i nepravilno diše dok je u stomaku, privremeno narušavanje njene “atmosfere” prilikom procesa kao što je ovaj može privremeno da joj uspori rad srca i oteža disanje.
• Hematom i krvarenje na pupčanoj vrpci– najpre je moguće da kordocenteza izazove malo krvarenje na mestu gde je igla ušla u pupčanu vrpcu, a potom i da nastane skupljanje fetalne krvi oko “povređenog” krvog suda. Nelečen hematom može dalje da izazove duže smetnje u disanju bebe, a samim tim i sporije otkucaje srca.
• Pobačaj, tj. prerano pucanje membrane – Iako smo naveli koji je procenat izgubljenih trudnoća usled i nakon prenatalnih testiranja – kordocenteza ima nešto veći potencijal da izazove pobačaj nego neki jednostavniji testovi kao što su biopsija horiontskih čupica ili amniocenteza.

Razlika između kordocenteze i amniocenteze

I kod procesa koji se zove kordocenteza kao i kod amniocenteze imamo invazivni postupak pribavljanja tečnosti iz unutrašnjosti trbušne duplje majke. Međutim ova dva procesa, iako imaju slične rezultate, odnosno tragaju za potencijalnim genetskim anomalijama ploda – imaju različite primene i načine obavljanja.

Proces amniocenteze se obavlja u slučajevima kada je trudnoća rizična, i vrši se znatno ranije nego kordocenteza. Fetalne ćelije se u tom slučaju pribavljaju iz amniotske tečnosti, kroz zid uterusa i pod ultrazvukom, kako se plod ne bi povredio.

Kordocenteza je proces kojim se krv fetusa pribavlja kroz pupčanu vrpcu. Sam postupak zahteva izuzetnu spretnost lekara (sama pupčana vrpca je široka samo 2cm), kao i ravnomerno ciljanje krvog suda ultrazvukom, kako bi se krv estrahovala iz vene koja nosi bebinu, a ne majčinu krv.

Nakon estrahovanja krvi za potrebe kordocenteze, lako je utvrditi da li je krv koja je uzeta zaista bebina, jer nezreli, skoro fetalni eritrociti imaju jedro, dok kod odraslih to, naravno, nije slučaj.

Da li kordocenteza daje odgovor na sve?

Kao ni svi ostali invazivni testovi na svetu, ni ovaj ne daje apsolutan i siguran odgovor na sva vaša pitanja. Najčešći razlog podvrgavanja kordocentezi je utvrđivanje malformacija usled Daunovog sindroma, dok je za dijagnozu svih ostalih anomalija, koje je moguće otkriti u trudnoći, neophodan i detaljan ultrazvučni pregledi ploda.

Takođe, pomenuli sm da ni kordocenteza nije intervencija bez rizika. Kao i ostali invazivni procesi utvrđivanja poremećaja hromozoma kod bebe (amniocenteza, biopsija čupica posteljice, dabl test), i ovaj može da rezultira gubitkom trudnoće (procenjuje se 1:200). Mogu li majke nekako uticati na to da sve prođe kako treba?

Masne naslage su prepreka kvalitetnog pregleda.

Kako bi povećale šanse da test bude uspešan i smanjile rizik za potencijalno loše ishode – treba voditi računa o količini masnog tkiva koje se formira na trbuhu u toku trudnoće. Deblji sloj masnih naslaga znatno otežava prolazak ultrazvučnih talasa, pa je kod gojaznih trudnica često nemoguće uraditi detaljan, 4D, pregled ploda.

Vodite računa o svom telu tokom trudnoće i pokušavajte da se pridržavate saveta o smanjenu duvanskog dima ili alkohola kojima se izlažete. Zdrave navike i pravovremena kontrola, učiniće trudnoću mnogo podnošljivijim “drugim stanjem” i obezbediti plodu ravomeran i zdrav razvoj, kao i dobru ocenu na rođenju.