Autizam kod dece – simptomi i kako prepoznati rane znake autizma
Autizam kod dece je neurorazvojni poremećaj koji utiče na komunikaciju osobe, njenu društvenu interakciju od najranijeg doba, i samo ponašanje. Procenjuje se da jedno od 54 dece u Americi ima dijagnostikovan autizam, a smatra se da kombinacija genetskog nasleđa i okoline utiču na njegovu pojavu.
Rani znaci autizma se javljaju kod mnoge dece, a bitno je prepoznati ih na vreme kako bi se započelo sa adekvatnom terapijom.
Autizam nije isti kod svakoga
Ono što mnogi ljudi pogrešno misle je da je ovaj poremećaj isti kod svake osobe, da se isto manifestuje i da oni imaju iste simptome. Međutim, istina je drugačija – autizam kod dece se različito manifestuje i ispoljava..
Neka deca sa autizmom se mogu boriti sa komunikacijom i društvenom interakcijom, druga deca mogu imati briljantne veštine u određenim oblastima kao što su muzika, matematika ili umetnost.
Pored toga, nekim ljudima sa autizmom može biti potrebna značajna podrška i pomoć u svakodnevnom životu, dok drugi mogu biti u stanju da žive potpuno samostalno kao i neurotipični ljudi.
Opseg i težina simptoma se mnogu značajno razlikovati među pojedincima, a iskustvo svake osobe sa autizmom je jedinstveno. Zbog toga je važno razumeti spektar ovog poremećaja i pristupiti svakom pojedincu sa empatijom i različitim rešenjima za njihove probleme.
Kada je u pitanju autizam lečenje nije isto za svakoga, za nekoga to može biti bihevioralna terapija, za nekoga govorna terapija, a za neku decu lekovi. Autizam kod dece se razlikuje od slučaja do slučaja i to uvek treba imati na umu.
Autizam simptomi – rani znaci autizma kod dece
Kao što smo rekli, simptomi autizma se mogu razlikovati kod dece, ali postoji nekoliko koji su česti i koji vam mogu pomoći da shvatite da li svoje dete treba da odvedete lekaru.
Rani znaci autizma kod dece se obično pojavljuju u ranom detinjstvu, pre treće godine života. U tom dobu deca primaju i MMR vakcinu, pa neki roditelji počinju da primećuju simptome autizma upravo u tom periodu. Ipak, ne postoje naučni dokazi koji jasno govore da li ova vakcina može da izazove autizam kod dece.
Iako se mnogi simptomi autizma manifestuju tek oko druge ili treće godine, neki roditelji primete znake da postoji autizam kod bebe još oko šestog meseca života. Bebe već u prvim nedeljama života počinju da ostvaruju kontakt očima sa roditeljima, a ako ova pojava izostane ili bebe u potpunosti odbijaju kontakt očima, ovo mogu biti rani simptomi autizma kod male dece.
Međutim, kada je u pitanju autizam kod dece od 4 godine i manje, evo na šta treba obratiti pažnju i kako prepoznati autizam:
Odložen govor i razvoj jezičkih veština
Odložen razvoj govora i jezičkih veština je uobičajen simptom autizma.
Autizam kod dece sa ovim poremećajem može prouzrokovati da ona kasnije progovore od svojih vršnjaka, ili da imaju poteškoće u upotrebi jezika na odgovarajući način.
Oni mogu ponavljati reči ili fraze koje su čuli, ali umesto da ih koriste za prenošenje poruke, oni ih bez smisla ponavljaju. Pored toga, mogu imati problema sa praćenjem uputstva. Neka deca sa autizmom mogu imati obiman rečnik, ali mogu da imaju poteškoća sa upotrebom jezika na funkcionalan i komunikativan način.
Kod druge dece sa autizmom govor može potpuno da izostane, i oni se mogu oslanjati na druge oblike komunikacije kao što je gestikulacija, pokazivanje slika, i slično.
Odlaganje govora i problemi sa jezičkim veštinama mogu mnogo varirati među decom sa autizmom, a neki od njih mogu razviti ove veštine kasnije u životu uz pomoć rane intervencije i terapije.
Poteškoće u društvenim interakcijama
Ovo je još jedan rani znak autizma kod dece koji roditelji mogu prepoznati.
Deca sa autizmom mogu imati poteškoća da “čitaju između redova” i da shvate neverbalnu komunikaciju kao što su izrazi lica, ton glasa i govor tela. Oni mogu imati poteškoća u uspostavljanju i održavanju kontakta očima i upuštanju u neobaveznu konverzaciju. Pored toga, često ne reaguju na svoje ime kada ih pozovu.
Autizam kod dece takođe može uzrokovati da imaju problema sa razumevanjem emocija drugih ljudi, ali mogu imati poteškoća i sa izražavanjem sopstvenih emocija. Kao rezultat toga, deca sa autizmom mogu izgledati nezainteresovano za igru sa drugom decom, ili im može biti teško da formiraju prijateljstva.
Ovi izazovi u društvenim interakcijama mogu otežati deci sa autizmom boravak u vrtiću i učenje u školi, ali i u drugim socijalnim okruženjima.
Međutim, uz ranu intervenciju i podršku, oni mogu razviti socijalne veštine i naučiti strategije koje će im pomoći da efikasno komuniciraju sa drugima.
Ponavljanje radnji
Ovo je još jedan način kako prepoznati autizam kod dece.
Oni mogu ponavljati niz radnji kao što je mahanje rukama, ljuljanje napred-nazad ili okretanje u krug. Ova deca mogu postati fiksirana na određeni objekat i može im biti teško da promene fokus na druge stvari.
Ova ponašanja koja se ponavljaju mogu služiti kao način da dete stimuliše samo sebe, ili pak da se izbori sa senzornim preopterećenjem ili stresom.
Ponavljanje radnji može uticati na svakodnevni život deteta, ometati učenje i boravak u školi. Kada je u pitanju autizam kod dece terapija može pomoći da se ovakva ponašanja izbegnu.
Senzorna preosetljivost
Deca sa autizmom mogu iskusiti senzornu osetljivost na različite stimuluse, uključujući glasne zvukove, jaka svetla, određene teksture, ukuse ili mirise. Oni mogu postati uznemireni ovim senzacijama i imati poteškoća da se prilagode novom okruženju ili promenama u svakodnevnoj rutini.
Senzorna osetljivost može da ometa svakodnevne aktivnosti i društvene interakcije, a takođe može da ometa učenje. Međutim, uz pomoć terapije, deca sa autizmom mogu da nauče alternativne strategije kako da se izbore sa ovim problemom.
Odložen ili atipičan motorni razvoj
Kada su u pitanju rani znaci autizma, ovaj simptom je još jedan od njih, i može se pokaviti kod male dece.
Autizam kod dece može odložiti razvoj grubih motoričkih veština kao što su sedenje, puzanje, hodanje i trčanje. Deca sa autizmom takođe mogu imati problema i sa finim motoričkim veštinama kao što su hvatanje predmeta, maniplacija malim predmetima i korišćenje pribora.
Mogu se ispoljiti i atipični motorički pokreti kao što su hodanje na prstima, neobični položaji tela i nespretnost. Nekad deca mogu imati i pokrete koji se ponavljaju kao što je mahanje rukama ili ljuljane napred-nazad.
Motoričke teškoće ove dece mogu uticati na njihove svakodnevne aktivnosti, društvene interakcije i ukupan kvalitet života. Rana intervencija i terapija mogu pomoći u poboljšanju motoričkih veština i povećanju nezavisnosti i učešća u aktivnostima. Radna terapija, fizikalna terapija, i vežbe se mogu preporučiti da pomognu u razvoju i jačanju motoričkih veština, poboljšanju ravnoteže i koordinacije i poboljšanju ukupne fizičke funkcije.
Autizam kod dece – terapija i šta raditi ako primetite simptome
Ako sumnjate da vaše dete ima poremećaj autističnog spektra, važno je da potražite stručnu procenu i dijagnozu što je ranije moguće. Rana intervencija i lečenje autizma mogu pomoći deci da dostignu svoj pun potencijal i poboljšaju kvalitet života.
Prvi korak je da razgovarate sa pedijatrom ili zdravstvenim radnikom o onome što ste primetili kod svog deteta. Oni vas mogu uputiti kod specijaliste za sveobuhvatnu procenu i dijagnozu. Evaluacija može uključivati procene razvoja govora i jezika, društvenih veština, ponašanja i kognitivnih funkcija.
Kada se postavi dijagnoza, može se razviti plan lečenja na osnovu individualnih potreba vašeg deteta. Lečenje autizma obično uključuje kombinaciju bihejvioralne terapije, edukativnih intervencija i lekova po potrebi.
Autizam lečenje
Bihevioralna terapija, kao što je primenjena analiza ponašanja (ABA), može pomoći deci sa autizmom da razviju društvene veštine, komunikaciju i adaptivno ponašanje. Obrazovne intervencije, kao što su specijalno obrazovanje i individualni planovi učenja, mogu pomoći deci sa autizmom da uspeju u akademskom smislu i razviju ostalih životnih veština.
Lekovi se takođe mogu koristiti za rešavanje specifičnih simptoma povezanih sa autizmom, kao što su anksioznost, hiperaktivnost ili poremećaji spavanja.
Pored profesionalnog tretmana, postoji mnogo stvari koje roditelji i staratelji mogu učiniti da podrže svoje dete sa autizmom. Ovo može uključivati stvaranje strukturiranog i predvidljivog okruženja, korišćenje vizuelne podrške kao što su rasporedi i vizuelna pomagala, i pružanje mogućnosti za društvenu interakciju i igru.
Takođe je važno da roditelji i staratelji vode računa o sebi i traže podršku. Odgajanje deteta sa autizmom može biti izazovno i stresno i važno je potražiti pomoć i resurse kada je to potrebno. Postoje mnoge grupe za podršku, onlajn forumi i organizacije koje mogu pružiti informacije i podršku porodicama pogođenim autizmom.
Na kraju, autizam je složen neurorazvojni poremećaj koji može imati značajan uticaj na život deteta. Rano prepoznavanje znakova i simptoma autizma je ključno kako bi se osiguralo da deca dobiju odgovarajuće intervencije i podršku koja im je potrebna da ostvare svoj puni potencijal.
Roditelji i staratelji igraju ključnu ulogu u identifikaciji ranih znakova autizma i traženju odgovarajućih evaluacija i tretmana. Uz ranu dijagnozu i intervenciju, deca sa autizmom mogu poboljšati svoje komunikacijske veštine, društvene interakcije i ponašanje, što dovodi do boljih ishoda u njihovom svakodnevnom životu.
Ključno je zapamtiti da je svako dete sa autizmom jedinstveno i da može imati različite potrebe, a uz odgovarajuću podršku, može da vodi ispunjen i lep život.