Šta je dabl test, kako se radi i šta pokazuje?
Svim roditeljima koji očekuju prinovu, jedino što je važno je da se beba rodi zdrava i da sve bude u redu sa razvojem bebe kako dok je u stomaku, tako i nakon rođenja, pa je tokom trudnoće potrebno uraditi barem jedan test kojim se utvrđuje eventualno postojanje hromozomskih anomalija.
Medicina je veoma uznapredovala, pa je danas moguće mnogo toga saznati ultrazvukom, ali pripreme za porođaj podrazumevaju i dodatne analize, kako bi se utvrdilo stanje bebe. Dabl test (double test) u ranoj trudnoći može otkriti verovatnoću za postojanje čak 90 odsto svih naslednih bolesti, pa ne čudi što ga rade sve buduće mame.
Dabl test se savetuje svim trudnicama, pogotovo onim koje spadaju u određenju kategoriju rizika, a neretko se dešava da isti test moraju ponoviti još jednom, kako bi se utvrdilo samo stanje bebe. Faktori rizika uključuju:
- starost mame iznad 35 godina
- prethodna beba rođena sa bilo kojom hromozomskom anomalijom
- istorija dijabetesa tipa 1 – ovisnost o insulinu
- porodična istorija genetskih stanja
- vantelesna oplodnja
- ukupnost godina budućih roditelja prelazi zbir od 70 godina
Šta je dabl test i šta pokazuje, kako izgleda i kada se radi dabl test, kao i šta rezultati dabl testa pokazuju, ali i odgovore na druga pitanja u vezi sa ovim testom pročitajte u nastavku teksta i spremni idite na jedan od najznačajnijih testova u trudnoći.
Šta pokazuje dabl test?
Tokom trudnoće, veoma je moguće da će lekar od trudnice tražiti da uradi niz testova kojima se utvrđuje da li je sa bebom sve u redu, odnosno da li postoji neka hromozomska anomalija, što se može uočiti u veoma ranoj trudnoći.
Dabl test je jedan od prvih prenatalnih statističkih testova koji ukazuju na mogućnost postojanja hromozomopatije koje prouzrokuju oboljenja kao što je Daunov sindrom, koji se smatra i dalje najčešćim poremećajem – u toku godine se rodi oko šest hiljada beba sa ovim sindromom, što je otprilike 1:700 rođenih beba.
Ovaj kombinovani test se sastoji od ultrazvuka i vađenja krvi i potpuno je bezbolan i bezopasan i po majku i po bebu. Ukoliko postoje veće šanse da postoji hromozomopatija, lekar će verovatno predložiti da se uradi analiza plodove vode – amniocenteza ili biopsija horionskih čupica.
Pomenuti, dodatni testovi sa sigurnošću mogu da odrede da li plod ima neki problem, pa ukoliko rezultati dabl testa nisu idealni, ne treba mnogo paničiti pre urađenih daljih testova. Veoma je bitno raditi sve analize i posvetiti se trudnoći, kako bi se svi mogući problemi rešili na vreme.
Kada se radi dabl test?
Ovaj test se radi između 12. i 14. nedelje trudnoće i sa više od 90 odsto sigurnosti može da utvrdi prisustvo nekih genetskih oboljenja. Ultrazvuk i vađenje krvi, koji su deo testa, poželjno je raditi istog dana, ali se toleriše i zakašnjenje od 48 sati.
Nakon izvađene krvi, trudnica je u obavezi da uradi i ultrazvuk u naredna dva dana. Lekari danas savetuju da svaka buduća majka uradi dabl test, a svakako je obavezan onda kada se uoče neke smetnje na ultrazvuku ili ako majka spada u rizičnu grupu trudnica.
Uz savet lekara ili na ličnu inicijativu, dabl test, tripl i kvadripl test se može uraditi u državnoj ustanovi ako postoji mogućnost za to, ili u bilo kojoj privatnoj ordinaciji. Cena dabl testa se ne razlikuje mnogo od ordinacije do ordinacije, ali je svakako neuporediva sa onim koliko sam test može da pomogne i kaže budućim roditeljima tokom trudnoće.
Kako se radi i kako izgleda dabl test?
Dabl test meri dva hormonska markera iz krvi majke, odnosno nivoe dva proteina – slobodni beta HCG i AFP, koji se još zove i PAPP. Nakon izvađene krvi, trudnica je u obavezi da uradi ultrazvučni pregled na kome se između ostalog meri nuhalna transluenca – odnosno proziran prostor u tkivu na zadnjoj strani bebinog vrata.
Ako postoji šansa da beba ima hromozomopatije, taj prazan prostor je nešto veći, zato što se nakuplja više tečnosti. Dobijeni rezultati dabl testa se obrađuju statistički, i to na taj način što im se dodaju individualni parametri trudnice: težina, godine, vrsta trudnoće (vantelesna oplodnja ili blizanačka trudnoća), kao i da li je trudnica pušač.
Dabl test rezultati se prikazuju kao statistički podaci u kojem se rezultati trudnice porede sa identičnim rezultatima drugih žena, pa ako je rezultat 1:3560, to znači da među 3560 žena koje imaju iste parametre, jedna beba oboli od Daunovog sindroma.
Dabl test pokazuje mogućnost prisustva neke anomalije. Ako se pojavi niži broj, kao recimo 1:165, onda je verovatnoća da će u 165 žena jedna dobiti dete sa Daunovim sindromom, pa je vrlo verovatno da će ginekolog posavetovati da se urade i drugi, invazivniji i sigurniji prenatalni testovi za utvrđivanje genetskih anomalija.
Šta raditi ako su rezultati dabl testa loši?
Dabl test rezultati predstavljaju prvi signal o zdravlju bebe koji buduća mama dobija, ali oni predstavljaju samo statistički podatak, odnosno verovatnoću da postoji problem. Ovaj test može da otkrije veliki procenat beba sa hromozomopatijama, a sami rezultati su zapravo odnos verovatnoća da beba ima Daunov sindrom.
Ukoliko rezultati dabl testa ne budu dobri, trudnica bi trebalo da uradi još analiza. Specifičniji i precizniji su oni testovi kojim se izdvaja DNK bebe iz krvotoka majke. Ovi testovi daju mnogo tačnije i preciznije podatke o samim bebinim hromozomima. Rezultati navedenih testova su precizni 99,9 odsto.
Dabl test vrednosti, odnosno cut off linija je granica vrednosti rizika ispod koje se smatra da je rizik nizak. To znači da ako dabl test koristi 350 kao vrednost cut off linije, rezultat 1:5000 je dobar, jer je iznad granice vrednosti rizika. Rezultat 1:50 pokazuje visoki rizik , jer se nalazi ispod granice, te je onda uglavnom potrebno raditi dalje testove.
Rezultati dabl testa se uvek tumače u saradnji sa ginekologom i lekarom. Ukoliko su rezultati dabl testa loši, odnosno ako pokazuju da postoji verovatnoća za nekom hromozomskom anomalijom kod bebe, stručnjaci uvek preporučuju dalje analize – amniocentezu, biopsiju horionskih čupica ili kordocentezu.
Ono što je najvažnije je da svi budući roditelji razumeju da loši rezultati dabl testa ne govore da beba ima problem, već pokazuju veće šanse da neki problem kod bebe postoji, te zato pomažu roditeljima i lekarima da zajedničkim snagama saznaju šta nije u redu sa bebom ako nije, kako bi se tačno ustanovili da li i od čega beba boluje.
Čak iako ne postoje nikakvi faktori rizika, trudnice se odlučuju za dabl test, jer im rezultati ulivaju mir i sigurnost. Važno je da budete spokojne tokom trudnoće, pa kako biste vreme do porođaja provele bezbrižno opremajući bebin krevetac i ostatak njenog kutka, obratite se vašem lekaru i detaljno se raspitajte o tome kada i kako da zakažete dabl test.