Visoko rizična trudnoća – šta kada je trudnoća rizična

Visoko rizična trudnoća je dijagnoza koju nijedna buduća mama ne želi da čuje. Visoko rizičnom trudnoćom smatra se svaka trudnoća koja iz brojnih razloga može predstavljati opasnost po mamu ili samu bebu, odnosno uvećava rizik od određenih zdravstvenih problema ili stanja kao što je prevremeni porođaj.

S obzirom na to da nije tako retka pojava i statistički će se sa ovom dijagnozom susresti mnoge trudnice, mudro je informisati se o njoj. Ukoliko vam je već dijagnostifikovana, sigurno ćete imati brojna pitanja poput – šta su sledeći koraci? Da li će vaša beba biti bezbedna? Šta ova dijagnoza podrazumeva?

Iako ovo nije jednostavna dijagnoza i treba joj se pristupiti temeljno i ozbiljno, važno je da ostanete smireni i sa svešću o tome da za gotovo svaki problem postoji rešenje. U nastavku teksta, odgovaramo na sve vaša pitanja u vezi visokorizične trudnoće, sa namerom da se sa znanjem i informisanošću osećate hrabrije i sigurnije.

Visoko rizična trudnoća – koji su faktori rizika?

Viskorizična trudnoća je vrlo često povezana sa nekim prethodnim zdravstvenim problemima majke, naročito ukoliko je reč o hroničnim oboljenjima. Pa tako, šansa za to da lekar dijagnostifikuje visokorizičnu trudnoću povećava se višestruko ukoliko ste pre začeća već ustanovili bolesti poput:

• Visokog krvnog pritiska
• Dijabetesa
• Depresije 
• Epilepsije
• Srčana oboljenja
• Oboljenja bubrega
• Virusne infekcije poput HIV-a
• Genetske probleme poput Daunovog sindroma i drugo.

U faktore rizika od visokorizične trudnoće ulaze i različite životne navike, kao i stil života. Pa tako, ukoliko konzumirate cigarete, drogu ili alkohol, vaša trudnoća može biti u riziku. Isti je slučaj i sa gojaznošću, odnosno neuhranjenošću – optimalan indeks telesne mase (BMI) pre začeća je jako važan za željeni tok u trudnoći.

Tok u trudnoći umnogome zavisi od opšteg zdravstvenog stanja majke, ali i njene genetike. Istorija određenih bolesti kroz generacije u porodici takođe mogu uticati na to da se trudnoća proglasi rizičnom. Kriterijum za određivanje rizične trudnoće može biti i uzrast majke, kao i njena anatomija. Pa tako, šansa za visokorizičnu trudnoću je veća ako:

• Trudnica ima ispod 17 godina
• Trudnica ima više od 35 godina
• Trudnica ima problematičnu anatomiju materice ili grlića materice
• Trudnica ima višeplodnu trudnoću

Do koje nedelje je rizična trudnoća uobičajena?

Iako buduću mamu dijagnoza rizične trudnoće može pratiti od samog začeća pa sve do porođaja, sa medicinske tačke gledišta, trudnoća koja traje 12 nedelja je generalno smatrana sigurnom. Pa tako, odgovor na pitanje do koje nedelje je rizična trudnoća načelno može biti zadovoljen.

Dakle, iako rizik po trudnoću može nastati u bilo kom momentu, statistički gledano, rizici od pobačaja i drugi rizici najveći su tokom prvog trimestra. Ovo je verovatno razlog zbog kojih narodna verovanja o trudnoći obično savetuju mame da sačekaju sa objavom trudnoće dok ovaj period ne prođe.

Ipak, i određena istraživanja pokazuju blisku povezanost između pozitivnog ishoda trudnoće i perioda – naime, pozitivan ishod trudnoće nakon osam nedelja statistički iznosi 92%, dok nakon dvanaeste nedelje raste na 97%. U ovom periodu, najverovatnije je i da će se ustanoviti svi rizici trudnoće, uslovljenih životnim stilom.

Dakle, možemo zaključiti da iako rizici u trudnoći mogu biti dijagnostifikovani u svakom trenutku, najveća je šansa da će to biti upravo u prvom trimesteru. Pa ukoliko se pitate do kog meseca je rizična trudnoća najverovatnija, najbliži odgovor je – u prvih tri meseca. 

Šta može ukazivati na rizičnu trudnoću?

Dakle, iz svega navedenog možemo zaključiti da je visokorizičnu trudnoću ponekad moguće dijagnostifikovati od samog početka, dok u drugim slučajevima rizici po trudnoću mogu tek da se razvijaju. Treba imati u vidu da rizici u trudnoći mogu imati svoje uspone, te da simptomi budu vrlo izraženi tokom jednog perioda, dok se u drugom smiruju.

Ona može biti i privremeno stanje, odnosno privremena dijagnoza. Vrlo je važno da bilo kakve tegobe, nelagode i simptome prijavite vašem lekaru na vreme, budući da one mogu biti jasan znak opasnosti po zdravlje, a samim tim mogu uticati na ishod trudnoće, ali i sam porođaj. 

Neke nelagode mogu biti i klasični prvi simptomi trudnoće, koji će tokom vremena u najvećem broju slučajeva nestati. Ipak, uvek je pametno konsultovati se sa lekarom kako bi dobili najbolji mogući tretman, i bili sigurni da je sve u redu. Mudro je obratiti se momentalno lekaru ukoliko osećate neke od sledećih simptoma:

• Vaginalno krvarenje 
• Pojačani vodenasti vaginalnalni sekret
• Jake glavobolje
• Bolovi ili peckanje tokom uriniranja
• Jaki bolovi ili grčevi u donjem delu stomaka
• Promene u vidu, zamućen vid
• Temperatura ili groznica
• Naprasno oticanje prstiju, lica ili ruku
• Mučnina i povraćanje
• Uporna vrtoglavica 
• Naglo gubljenje težine

Kako se može ustanoviti kada je trudnoća rizična?

Kada se radi o visokorizičnoj trudnoći, redovni lekarski pregledi treba da budu apsolutni prioritet. Odabrani lekar koji prati vašu trudnoću, moći će da odgovori na sva vaša pitanja i nedoumice, ali i pažljivo isplanira tok trudnoće i potencijalnu terapiju u skladu sa informacijama o istoriji bolesti i drugim faktorima rizika.

Neke visokorizične trudnoće će biti odmah ustanovljene, neke tek nakon nekog perioda, a u ranoj dijagnozi itekako pomažu različiti testovi i analize koje će vam lekar verovatno predložiti. U zavisnosti od svih informacija, okolnosti i individualnih prognoza vaš lekar vam može predložiti neke od sledećih analiza i specijalizovanih pregleda:

• Ultrazvuk stomaka ili materice
• Genetski skrining
• Analiza urina
• Analiza krvi
• Drugi prenatalni testovi

Mnogi od ovih testova biće zahtevani i u regularnim trudnoćama, a uz pomoć njih se najčešće i otkriju nepravilnosti. Ipak, ukoliko trudnica i pre začeća ima hronična oboljenja koje je dovode u povećani rizik za vreme trudnoće, neke analize biće zahtevane češće, kako bi se pratio razvoj i tok bolesti za vreme drugog stanja.

Naročito ukoliko žena ima probleme sa matericom ili grlićem materice pre trudnoće, ultrazvuk će biti neophodni, a u slučaju istorije genetski naslednih oboljenja, biće zatražen i genetski skrining. Prenatalni testovi se već dugi niz godina rade kao prevencija, a mogu ukazati na različite anomalije u vrlo ranom periodu trudnoće.

Prenatalni testovi i rana dijagnoza kao prevencija

Danas postoji mnogo prenatalnih testova, specijalizovanih da u vrlo ranim danima trudnoće pokažu potencijalne komplikacije ili abnormalnosti. Prenatalna dijagnostika je oblast u medicini koja izuzetno brzo napreduje i vrlo je pouzdani metod za prevenciju i rano otkrivanje nepravilnosti.

Sve ovo dovodi do toga da se potencijalne komplikacije i rizici utvrde na vreme, a samim tim i ranije pristupi adekvatnoj terapiji koja će osigurati pozitivni ishod trudnoće. Prenatalni testovi su ujedno i ultrazvučni pregledi, ali i kombinovani skrining, odnosno dabl i tripl testovi.

U pitanju su neinvazivni testovi, dok se u slučaju visokorizičnih trudnoća može od strane lekara predložiti i neki od invazivnih testova, koji takođe sa sobom nose određeni rizik. Takva invazivna dijagnostička analiza je amniocenteza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe.  

Ipak, nijedan lekar neće predložiti nijednu invazivnu metodu testiranja u slučaju da za to ne postoji dobar razlog. Najčešće invazivna testiranja vrše se kada je procenjeno da su rizici po zdravlje majke i bebe veći ukoliko se analize ne izvrše, negoli bez njih. Verujte svom lekaru i redovno idite na kontrole – to će biti osnova prevencije svake rizične trudnoće.

Da li se rizik trudnice može preduprediti?

Bitno je napomenuti, da postoji i mnogo slučajeva kada rizčna trudnoća ne zavisi od majke. Neke trudnoće, kao što smo pomenuli postaju rizične, dok su neke žene u riziku još i pre začeća, zbog nepovoljnog zdravstvenog stanja. U ovom slučaju, rizik ne može da se predupredi, već samo kontroliše i pažljivo tretira.

Osnovna prevencija za svaku rizičnu trudnoću biće – redovna poseta kontrolama, redovne analize i pregledi, kao i držanje propisne terapije i saveta lekara. Ukoliko vas pak, u situaciju rizične trudnoće dovodi vaš životni stil, rešenje je očigledno – potrudite se da ga promenite. 

Zdrav životni stil ne samo da će umanjiti mogućnost rizične trudnoće, već će vam i dokazano pomoći da lakše podnesete porođaj i period oporavka nakon njega. Zdrava i izbalansirana ishrana u trudnoći je neupitno važna i osiguraće povoljan ishod trudnoće. 

Umerena fzička aktivnost može biti od pomoći u nekim slučajevima, ali je vrlo važno da se pre bilo kakve aktivnosti konsultujete sa lekarom ukoliko vam je dijagnostifikovan bilo kakav rizik u trudnoći, budući da rizična trudnoća i mirovanje vrlo često idu ruku pod ruku.

Perite temeljno i često ruke kako bi se zaštitili od virusa, a izbegavajte i da tokom trudnoće jedete sirovo meso poput ribe ili nepasterizovane sireve, kako biste izbegli potencijalne bakterijske infekcije. Ne treba ni zapostaviti značaj mentalne higijene i stabilne podrške za vreme trudnoće.

Za kraj se opustite – to će biti važna mera prevencije

Vrlo je važno da se za vreme trudnoće ne stresirate dodatno, budući da stres itekako može uticati na tok trudnoće, a ujedno je učiniti i rizičnom. Ukoliko se pridržavate svih mera prevencije i pažljivo slušate savete lekara, ostalo je još da pokušate da se opustite i verujete procesu. 

Različitim ženama odgovaraće različite metode borbe protiv stresa, za neke će od pomoći biti stabilan sistem podrške u partneru, porodici ili prijateljima, dok će za druge meditacija i vežbe disanja omogućiti dalji tok trudnoće bez stresa. Pronađite vaš metod za borbu protiv stresa i u ovom periodu ga koristite najviše što možete.

Ne zaboravite da se opustite i verujete procesu, čak i onda kada stvari ne idu glatko.  

Priprema doma za dolazak bebe je takođe jedan od poznatih metoda borbe protiv stresa za mnoge mame, zbog toga vas pozivamo da posetite KIDO online shop – mesto gde vas čeka apsolutno sve potrebno za vas i vašu bebu nakon porođaja.

Fokusirajte se na lepe strane trudnoće i ne zaboravite njen krajnji ishod – najbolje tek sledi!