Postporođajna depresija – simptomi, lečenje i dijagnoza postporođajne depresije
/
/
Postporođajna depresija – simptomi, lečenje i dijagnoza postporođajne depresije
Mama i beba

Postporođajna depresija – simptomi, lečenje i dijagnoza postporođajne depresije

Postporođajna depresija (postpartalna depresija) je klasifikovana kao mentalni poremećaj koji pogađa svaku petu porodilju u Srbiji. Nakon čina rođenja, mnoge majke se suočavaju sa bujicom snažnih emocija koje su, do izvesnog stepena, okarakterisane kao normalna pojava.

Depresija posle porođaja se najčešće manifestuje kao osećaj tuge, istrošenosti, anksioznosti i apatičnosti. Naime, većina novopečenih mama se oseća kao da nisu spremne da prihvate svoju novu titulu, pa su neretko razdražljive i plačljive u prve 2 nedelje nakon rođenja deteta.

Ovo stanje je uzrokovano različitim hormonalnim promenama koje usleđuju nakon porođaja. Međutim, ukoliko se ono prolongira, žena može razviti i postporođajnu psihozu.

S tim u vezi, naredne redove smo posvetili rasvetljavanju svih potencijalnih nedoumica u vezi nastanka i razvitka postpartalne depresije, kao i  načinima da prepoznate prve simptome na vreme!

Postporođajna depresija ili bebi bluz?

Postpartalna ili postoporođajna depresija predstavlja stručan naziv za širok spektar intenzivnih osećanja kod žena koji usleđuje nakon porođaja, kao hormonalna reakcija majke na novonastalu životnu okolnost.

Međutim, u zavisnosti od specifičnog emotivnog sklopa i vremenskog trajanja ovih osećanja, postoje nekoliko različitih tipova postpartalne depresije:

  • Postporođajna tuga ili “bebi bluz”
  • Postporođajna depresija
  • Postporođajna psihoza  

Bebi bluz (baby blues) je pojava koja nailazi nakon što se stiša uzbuđenje u vezi sa iščekivanjem prvog susreta majke i deteta – ona se definiše kao generalno stanje zabrinutosti,  ošamućenosti i iscrpljenosti.

Većina žena u prvim danima nakon prve trudnoće ima osećaj kao da postepeno gubi kontrolu nad situacijom i sopstvenim emocijama, te se mogu javiti iznenadni i bezrazložni napadi histerije, tuge i panike. 

Iako ovo stanje deluje zabrinjavajuće, ono je maltene regularno, jer se javlja kod čak 80% žena u periodu od 2 do 5 dana nakon porođaja. Svi prethodno navedeni simptomi su relativno blagi i postepeno nestaju kada se majka adaptira na novonastalu situaciju.

Žena

Šta je postporođajna depresija?

Postporođajna depresija, postpartalna ili postnatalna depresija je sve isti naziv za mentalno stanje koje stupa nakon bebi bluza i efektivno intezivira dotadašnje emotivne napade. Ova etapa traje znatno duže i stoga zahteva pomoć stručnog lica. 

Ono što je ključno da naglasimo jeste da osoba ne može da kontroliše da li će upasti u depresiju nakon porođaja ili ne, jer je uzrok ovog stanja i psihološke i fiziološke prirode – što u prevodu znači da se “ne dešava sve u vašoj glavi”, već da je samo telo podložno promenama koje čine da se osećate ćudljivo i implusivno.

Neki od najčešćih simptoma su problemi sa spavanjem, česte i nagle promene raspoloženja, smanjen ili povećan apetit, kao i osećaj krivice, pa čak i samoprezira.

Ovaj mentalni zamor ne zahvata isključivo žensku populaciju. 

Naprotiv, skorašnje studije su iznele zapanjujući podatak da postporođajna depresija kod muškaraca postaje sve učestalija pojava – u Časopisu za afektivne poremećaje je 2019. godine objavljeno internacionalno istraživanje koje je pokazalo da 1 od 10 očeva zapati postnatalnu depresiju.

Simptomi kod oba pola su gotovo identični: bezvoljnost, anksioznost i panično ponašanje, s tim što muškarci umeju i da iskažu nezadovoljstvo i bes povodom osećaja nesnađenosti.

Stoga je važno da se porodično edukujete o mogućnostima razvijanja ovog disbalansa, kao i o metodama za njegovo izlečenje.

Postporođajna depresija – simptomi i prve naznake postpartalne depresije

Postpartalna depresija, kao patološko stanje, je uslovljeno disbalansom različitih hormona koji drastično utiču na raspoloženje osobe – dolazi do naglog pada esterogena i progesterona, ali i hormona tiroidne žlezde (T3, T4 i kalcetonina), što doprinosi da se žena oseća usporeno, malaksalo i umorno.

Pored njih, neretko dolazi i do pada imuniteta i promene krvnog pritiska, čime se samo osnažuju osećanja bespomoćnosti i zbunjenosti, te većina žena dovodi u pitanje svoju kompetentnost da budu dobre majke i da svojim mališanima pruže neophodnu negu.

Podaci Italijanskog udruženja za akušerstvo i ginekologiju (SIGO) navode da 10-15% žena ispoljava određene simptome depresije posle porođaja, i to 3 do 4 nedelje nakon rođenja deteta (a u ređim slučajevima čak i u 6. mesecu bebinog života).

Mama i beba leže

Najčešći simptomi postporođajne depresije su:

  • Osećanje praznine i ravnodušnosti kod žena u vezi činjenice da je postala majka
  • Osećaj bespomoćnosti i kao da niste dovoljno dobri za svoje dete
  • Učestale i dramatične promene raspoloženja, praćene doživljajem prepljavenosti i gušenja
  • Preterana senzibilnost, bezvoljnost i iritabilnost
  • Epizodni napadi histerije, plakanja, anksioznosti i panike
  • Preterano spavanje ili insomnija koja nije povezana sa noćnim buđenjem novorođenčeta 
  • Gubitak apetita ili prejedanje usled emotivne nestabilnosti
  • Osećaj konfuzije i poteškoće u vezi fokusiranja i koncentracije
  • Izolovanost od socijalnih grupa (porodice, prijatelja ili rođaka)
  • Gubitak interesovanja za hobije i svakodnevne aktivnosti
  • Poteškoće ili nemogućnost razvijanja osećaja emotivne povezanosti sa bebom – mama i beba ne mogu da se zbliže u prvim mesecima
  • Sumnjanje u sopstveni identitet i sposobnosti 
  • Suicidne misli

Postpartalna depresija – koji su faktori rizika za razvijanje depresije posle porođaja?

Nakon rođenja deteta, sve žene emotivno sazrevaju, međutim ne pogađa svaku ženu ovaj proces podjednako. Genetske predispozicije, okolnosti u kojima je žena ostala u drugom stanju, stepen podrške, kao i količina stresa su podložno tlo za razvijanje poremećaja poput postpartalne depresije i psihoze.

Stručnjaci ukazuju na sledeće zvanične faktore rizika za nastanak ovih patoloških stanja, koji su utvrđeni zahvaljujući dugim kliničkim praksama:

  • Ukoliko je žena bila izložena prenatalnoj depresiji (stanje depresije tokom trudnoće) ili anksioznosti, postoji velika šansa da će ona u kasnijem periodu razviti postpartalnu depresiju
  • Ukoliko u porodici postoji osoba koja je patila od postporođajne depresije, povećavaju se šanse za nastanak iste
  • Ako je žena odmah po rođenju iskusila postporođajnu tugu
  • Ukoliko je trudnica izložena stresu i neadekvatnom sistemu podrške od strane nadležnih organa, porodice, prijatelja i supružnika
  • Ako je u pitanju neželjena, neplanirana ili visoko rizična trudnoća

Postporođajna psihoza – simptomi i dijagnostika 

Postporođajna psihoza je patološko stanje koje se javlja u otprilike 1 do 2 od svakih 1000 porođaja, ili egzaktnije 0,1-0,2 % porođaja u prve 4 nedelje. Ona se razvija kao ekstremni poremećaj raspoloženja ili ekstenzija postpartum depresije.

Medicinski eksperti sugerišu da je najčešće u pitanju bipolarni afektivni poremećaj (ređe je unipolarni, tj. ponavljajući) prouzrokovan ekstremno poljuljanom  ravnotežom hormona.

Klinička slika osobe koja boluje od postporođajne psihoze podrazumeva sledeće simptome:

  • Hroničnu neispavanost i umor kod majki koji mogu početi 2 dana nakon rođenja ili čak 2 meseca nakon rođenja deteta
  • Iznenadne napade plača i histerije
  • Emocionalnu labilnost i nesposobnost kontrolisanja naleta emocija
  • Povremeni osećaj zbunjenosti 
  • Halucinacije (prisutne kod više od 20% pacijentkinja kojima je inače dijagnostikovan poremećaj raspoloženja)
  • Opsesivnu zabrinost u vezi sa zdravstvenim stanjem deteta
  • Nelogična razmišljanja i nepostojanje deduktivnog zaključivanja
  • Misli vezane za samoubistvo, samopovređivanje ili pak ugrožavanje bezbednosti deteta

Naravno, u ovim slučajevima je pomoć medicinskog osoblja neophodna kako bi se osoba adekvatno rešila negativnih emocija i misli.

Zabrinuta žena

Postporođajna depresija – iskustva i lečenje depresije nakon porođaja

Iskustva osoba koje su zapatile neki oblik tuge ili depresije su individualna, jer zavise od specifične kombinacije simptoma, kao i njihovog intenziteta. Međutim, mnoge žene u Srbiji nisu svesne činjenice da prolaze kroz ovu vrstu emotivnog šoka.

S tim na umu, istraživanje koje je sprovedeno 2017. godine u okviru departamana za psihologiju, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, je pokazalo da svega 32% ispitanica zna šta je postporođajna depresija.

U istraživanju (uzorak od 100 ispitanika) su učestvovale porodilje starosti od 21 do 47 godina, gde je jedna trećina ispitanika imala dojam šta je postnatalna depresija – sve ispitanice su imale normalan porod, bez većih poteškoća.

Uz to, studija je dokazala i da je informisanost o ovoj pojavi statistički povezana sa nivoom obrazovanja i radnim statusom, te je važno naglasiti da je neophodno da zdravstvene ustanove i mediji bolje i detaljnije obrade ovu tematiku.

Lečenje postporođajne depresije

Konstatovanje i priznavanje da imate problem ove vrste jeste prvi korak ka razrešenju problema. Naše društvo forsira i nameće razmišljanje da roditelji treba da razviju određena osećanja prema detetu iste sekunde kada se ono rodi, međutim to nije uvek slučaj. 

Ovakvi stavovi otežavaju majkama i očevima da priznaju kako se osećaju i zaista potraže pomoć. Stoga je vrlo važno da se na vreme edukujete o svim potencijalnim nuspojavama porođaja, kako biste znali da prepoznate i adekvatno odreagujete ukoliko do poteškoća dođe.

Nakon dijagnostikovanja, uslediće lečenje sledećim metodama:

  • Uzimanjem medikamenta ili antidepresiva – lekovi koji se dobijaju na recept i koji povećavaju nivo neurotransmitora (moždanih supstanci) kada oni ne prenose električne signale između nervnih ćelija. Elementarni neurotransmitori su serotonin i noradrenalin, i oni su zaduženi za regulisanje emocija i generalnog raspoloženja kod čoveka.
  • Psihoterapijom – može biti u vidu individualnog tretmana, i kao psihoterapija za parove ili emocionalne grupne podrške (bilo za žene ili za muškarce).
  • Interagovanje sa ljudima koji su već imali ovo iskustvo – interagovanje može biti putem interneta, društvenih mreža, grupa podrške ili foruma za postporođajnu depresiju.

Nadamo se da vam je ovaj blog tekst bio koristan, koliko i poučan, te da smo uspeli da vam pružimo što više relevantnih informacija kako biste na vreme prepoznali prve znake i sprečili ili ublažili nastanak postporođajne depresije.Kido online prodavnica za bebe je tu da vam bude podrška u najtežim momentima, ali istovremeno i prva opcija u onim najlepšim trenucima – tu smo da vam udelimo praktičan savet i obezbedimo sigurnu i laku online kupovinu svega onoga što je vama i vašem mališanu potrebno. Srećno!

Start typing and press Enter to search

Tvoja korpa

Nema proizvoda u korpi.