Zauške kod dece – simptomi i prevencija zauški kod dece

Zauške su virusno oboljenje koje se uglavnom javlja kod dece i adolescenata. Ono je vrlo uobičajeno već neko vreme, a u prethodnim decenijama proizvedene su i vakcine protiv zauški. Te vakcine deca često primaju uz vakcinu protiv malih boginja, kao i vakcinu protiv rubeole. 

Slučajevi oboljenja od zauški su danas dosta ređi, upravo zbog uspešnosti vakcine i javljaju se uglavnom kod dece koja nisu primila vakcinu protiv ove bolesti. Zauške se retko javljaju kod odraslih ljudi, pogotovo onih koji imaju preko 40 godina. Deca mlađa od 6 meseci takođe ne dobijaju zauške. Ipak, svakako da je ovo oboljenje dosta blažih simptoma kada se javlja u ranijoj dobi.

Koji je uzrok zauški i koji su simptomi? Kako prepoznati zauške kod svog deteta? Lečenje i prevencija. Pročitajte ovaj tekst kako biste se adekvatno informisali o svim ovim temama.

Zauške – šta je uzročnik i kako se manifestuje oboljenje?

Zauške su zarazno oboljenje i prenosi ga virus Mumps. Zauške se drugačije nazivaju Parotitis, zbog parotidne žlezde koja biva zaražena kada neko primi virus Mumps. Parotidna žlezda je ujedno i najveća pljuvačna žlezda koja zauzima najveći deo parotidne lože, predela koji se nalazi ispod spoljašnjeg ušnog kanala. 

Parotidna žlezda se sastoji iz dva dela: površinskog i dubokog dela. Ova dva dela su spojena trakom žlezdanog tkiva, takozvanim suženjem. Žlezdani delovi su gusto zbijeni, a između dva dela žlezde postoji sloj masnog i vezivnog tkiva, gde prolazi facijalni živac. 

Što se tiče manifestacije ove virusne infekcije, ona se javlja kao zapaljenje i otok pljuvačnih žlezdi, a u nekim ozbiljnijim slučajevima i kao serozni meningitis, encefalitis, orhitis (zapaljenje i infekcija testisa) i drugo.

Epidemiologija i etiologija

Kada pričamo o epidemiologiji – čovek predstavlja jedinog prirodnog domaćina za ovu infekciju. Kao što smo već pominjali, epidemiologija se generalno dosta promenila poslednjih decenija, zbog uvođenja obavezne vakcinacije protiv ovog virusa. Shodno tome, danas je značajno manji broj slučajeva oboljenja od zauški, iako vakcina nije 100% efikasna.

Etiološki, kao što smo rekli, izazivač ovog oboljenja je virus mumpsa koji pripada porodici Paramyxovirusa, odnosno virus je RNK tipa. Mumps je lako prenosiv virus i njegova inkubacija traje 18-21 dan. Virus se prenosi pljuvačkom, odnosno osoba je zaražena kada njena sluzokoža disajnih puteva dođe u kontakt sa ovim virusom.

Kod nevakcinisanog stanovništva, najviše oboljevaju deca i to negde u uzrastu od 5. do 9. godine. Ovaj virus je najzastupljeniji u hladnijim mesecima, period od januara do maja. Bolest je takođe zarazna od 5-7 dana pre pojave simptoma pa sve do 9 dana nakon pojave prvih simptoma bolesti.

Zauške simptomi – kako se vrši dijagnoza i definisanje simptoma?

Simptomi zauški se ponekad javljaju kao veoma blagi, pa na samom početku čak mogu biti i neprimetni. Tek kada prođe period od dve do tri nedelje nakon izlaganja deteta virusu, javljaju se dobro poznati i očekivani znaci – otok pljuvačnih žlezdi koji postaje jasno vidljiv na vratu i ispod ušiju. Otok se može proširiti i na obraze. 

Treba imati na umu i da postoje druga oboljenja sa sličnim simptomima i ne treba odmah pripisavati njih zauškama. Ukoliko se primete gore navedeni pokazatelji, potrebno je otići kod lekara kako biste tačno utvrdili o čemu je reč. 

Zauške nekada mogu biti i potpuno bez tipičnih simptoma, koji se uglavnom javljaju. Osoba može preležati ovu bolest i ne primećujući da je bila zaražena njome.

Sada, o konkretnim simptomima zauški. U njih spadaju pre svega:

• Otok pljuvačnih žlezdi koji je praćen bolom, na jednoj ili na obe strane lica
• Bol kada dete žvaće i guta hranu ili vodu
• Glavobolja
• Malaksalost
• Bol u mišićima
• Povišena temperatura
• Umor
• Gubitak apetita

Dijagnoza se vrši uz nekoliko vrsta pregleda

Dijagnoza zauški se najčešće postavlja na osnovu tipičnog kliničkog nalaza. Pošto postoje i druge bolesti koje prate slični simptomi,  dobro je obaviti detaljnije preglede kod lekara, radi sigurnijeg utvrđivanja oboljenja. 

Pažljivi, fizikalni pregled koji zahteva razlikovanje parotitisa od limfedenitisa vrata jeste prvi korak detaljnog pregleda. Zatim, virusologija. Virus mumpsa se može dokazati serološkim metodama (to je najčešće ELISA test) i njima se oktriva prisustvo antitela u IgM klasi, a nakon 3-4 nedelje i IgG antitela. 

Naposletku, laboratorijske analize se rade kako bi se pokazale povišene vrednosti amilaze, u krvi i mokraći.

Parotitis i komplikacije – retki slučajevi ozbiljnijih zauški

Zauške kod dece su u preko 90% slučajeva samo obična prehlada sa nešto jačim simptomima od običnog virusa. Međutim, postoje i komplikacije ovog virusa koje mogu dovesti do ozbiljnijih problema, usled neadekvatnog lečenja ili genetike osobe. To su:

• Upala moždane opne (Mumps meningitis) – Ova komplikacija počinje naglim povećanjem telesne temperature, pojavama mučnine, glavobolje i povraćanja. Ova komplikacija prestaje za 3 do 4 dana uglavnom, bez trajnih posledica. Prvo se telesna temperatura normalizuje pa zatim nestaju svi drugi simptomi meningitisa.
• Zapaljenje testisa (Mumps orchitis) – često slušamo o povezanosti zauški sa sterilitetom kod muškaraca. Što se tiče ove vrste komplikacije, ovde su najrizičnija grupa dečaci u pubertetu, ređe odrasli muškarci. Početna manifestacija je poprilično burna uz nagli porast telesne temperature i jakim bolovima u testisima. 

Takođe, koža postaje crvena i otečena, a testis se može uvećati za čak 2-3 puta. Nakon 4-5 dana upala se umiruje, a postoje i veoma retki slučajevi gde je posledica ove komplikacije sterilitet.

• Zapaljenje jajnika (Mumps oophoritis) – komplikacija kod koje se simptomi javljaju deset dana nakon pojave zauški i najčešće se manifestuju u vidu jačih bolova u donjem delu stomaka, a kod starijih devojčica, devojaka i žena dolazi do prestanka menstrualnog ciklusa.

Postoji još jedan veoma redak tip komplikacije koji se ispoljava u gubitku sluha. Na osnovu istraživanja koje je sprovela Pedijatrijska klinika Hašimoto u Osaki – utvrđeno je da je kod 0,1% od 7400 ispitanih mališana oštećen sluh, barem na jedno uvo. Nažalost, ta oštećenja su uglavnom bila i teže prirode, bez oporavka sluha. Nijedno od te dece nije bilo vakcinisano. 

Ovo istraživanje je dosta podiglo svest i nakon izjave dr. Stenlija Plotkina sa Univerziteta Pensilvanija, u kojoj je strogo naglasio da svaka ozbiljna zemlja mora imati obaveznu vakcinaciju protiv zauški – situacija je dosta ozbiljnije prihvaćena.

Zauške kod dece – lečenje i prevencija

Kada pričamo o lečenju zauški, ono je simptomatsko i zahteva mere koje će olakšati tegobe pacijenta ujedno omogućavajući adekvatnu nadoknadu tečnosti i ishranu bogatu proteinima i vitaminima. Uglavnom, mirovanje i pravilna ishrana budu dovoljni da se za kratko vreme dete oporavi i vrati na staro.

Kod bolesnika sa određenim komplikacijama, kao što je na primer orhitis – preporučuje se ležanje, hladne obloge i analgetici. Kada postoji naročito veliki otok testisa, mogu se primenjivati i glikokortikoidi. Kod meningitisa, neophodno je bolničko lečenje uz primenu simptomatskih mera, kao kod nekih drugih virusnih infekcija.

Zauške – vakcina kao najbolji način prevencije i zaštite od zauški

Najbolji način da zaštite svoje dete od zauški jeste da ga vakcinišete. Imunitet će se potpuno aktivirati nakon izvršene vakcinacije. Vakcinacija protiv zauški obično prati i druge dve vakcine, protiv rubeole i morbile. Takozvana MMR vakcina. 

Kompletna vakcinacija podrazumeva da se dete vakciniše sa dve doze, pre polaska u školu (između 12. i 24. meseca i 4. i 6. godine).

Sama vakcina protiv zauški ima izuzetno zanimljivu istoriju, kao i bolest. Naime, za vreme Prvog svetskog rata, zauške su bile broj 1 uzrok odsustva američkih vojnika sa dužnosti u Francuskoj, gde je zabeleženo čak 231.000 slučajeva zauški kod američkih vojnika. 

Do Drugog svetskog rata, ovo je postao toliko ozbiljan problem kod Amerikanaca, da su njihove vlasti proglasile zauške kao ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost. Prema tome, prve pokušaje da se kreira efikasna vakcina protiv ove virusne infekcije, povezujemo sa periodom II svetskog rata.

Na početku istraživanja, dva američka tima su se podelila u pokušajima da naprave vakcinu. Karl Habel je 1946. uspeo da patentuje prvu eksperimentalnu vakcinu protiv zauški. Ova vakcina je bila testirana na velikoj plantaži šećerne trske, gde je ranije bilo potvrđeno da postoji veliko leglo mumps virusa. Pokazala je 58% efikasnosti protiv virusa.

Zanimljivo je da se nakon ovog pokušaja nije dodatno radilo na Habelovoj vakcini, jer je ona testirana neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Tada se mentalitet dosta promenio, a zauške nisu bile više toliki problem nakon završetka rata. 

Unapređivanje vakcine je bilo napušteno sve do 1967. godine, kada dolazi do prekretnice i istorijskog trenutka. Naime, 1963. godine tokom jedne naizgled obične noći, petogodišnja devojčica Džeril Lin prilazi svom ocu da mu se požali na prehladu. Njen otac, dr. Moris Hileman odmah je prepoznao da se radi o zauškama i poslao devojčicu nazad u krevet.

Dr. Hileman je znao da za zauške ne postoji lek, to je bila normalna dečija bolest koja se lečila odmorom i adekvatnom brigom. Međutim, nije mogao ostati miran i uzeo je bris iz grla svojoj ćerci, koji je potom odneo na testiranje u laboratoriju.

Hileman je bio zagolican ranijim istraživanjem naučnika koji su uspeli da razviju vakcinu protiv morbile (malih boginja), tako što su uspeli da kreiraju oslabljenu verziju virusa u embrionu kokoške. Nakon eksperimenta, vakcina je konačno stvorena, u rekordnom vremenu – za samo 4 godine, 1967. 

Vakcina je pokazala izuzetnu uspešnost, izlečivši preko 186.000 dece po godini, 1960ih. Upravo ova vakcina se i dan danas koristi kao deo MMR vakcinacije koju smo ranije pomenuli. Zahvaljujući njoj, danas je broj godišnjih slučajeva zauški ispod 1000, u Americi.

Zanimljiva činjenica je takođe to da je dr. Hileman po svojoj ćerci nazvao soj virusa zauški koji mu je pomogao u pravljenju vakcine. I dan-danas se Džeril Lin soj koristi u proizvodnji vakcina protiv ovog virusa.

Za još korisnih tema, poput ovčijih boginja kod dece i drugih zanimljivosti – čitajte naš blog posvećen nezi i brigi o deci.