Šta je fontanela kod beba i šta treba znati o njoj?
Tokom trudnoće, kosti na bebinoj glavi nisu do kraja srasle i za to postoji više razloga, između ostalog i zbog bezbednog prolaska kroz uzani porođajni kanal. Da bi mozak mogao da se širi i uvećava, srastanje kostiju bebine lobanje je postepeno.
Kod novorođene bebe, kako kosti lobanje nisu srasle, slobodan prostor između njih je ispunjen vezivnim tkivom i ponekad je celom dužinom opipljiv, do širine od jednog centimetara. Tamo gde se sastaju tri ili četiri kosti, postoje proširenja zvana fontanele.
Fontanela je zapravo onaj mekani deo na bebinoj glavici koji pulsira i koji bi trebalo da okošta do sedmog meseca života. U daljem teksu saznajte šta je fontanela, kada se zatvara fontanela kod beba, karakteristike koje ima fontanela, njena patološka stanja, kao i kako bi je trebalo tretirati.
Kako izgleda fontanela i gde se nalazi?
Bebina lobanja nije formirana u prenatalnom periodu kao ostatak skeleta, iz prostog razloga kako bi prilikom porođaja bez velikih problema beba mogla da prođe kroz uski prođajni kanal. Iako je fontanela kod bebe onaj mekani deo na temenu njene glave, ona je zapravo čvrsta membrana koja se nalazi na otvorima na lobanji.
Kako se mozak tokom prve godine života uvećava, kosti bebine glave neće srasti odmah po rođenju, da bi se omogućilo mozgu bebe da se širi i raste. Postoje dve fontanele – prednja i zadnja.
Prednja ili velika fontanela kod beba se nalazi se na vrhu glave. Ona je u obliku dijamanta, odnosno romboida i može da bude široka i do 4 ili 5 cenimetara. Velika se nalazi na spoju čeonih temenih kostiju i vrlo se lako opipava kao mekan prostor između kostiju.
Pored prednje, postoji i zadnja fontanela. Ova fontanela je trouglastog oblika i prečnika manjeg od 1,5 centimetara. Zadnja fontanela je teško uočljiva, pa ju je vrlo teško pronaći.
Kada se zatvara fontanela kod beba?
Kada se zatvara fontanela kod beba? Odogovor na ovo pitanje zavisi od bebe do bebe. U toku razvoja, kosti postepeno srastaju čime se formiraju šavovi duž njihovih spojeva. Kao što se sama veličina bebe po mesecima menja, tako i veličina fontanele prolazi kroz promene, odnosno – zatvaranje fontanele kod beba se razlikuje u zavisnosti od toga o kojoj fontaneli je reč.
Zatvaranje fontanele kod beba počinje oko trećeg meseca i traje sve do osamnaestog. Zadnja fontanela kod bebe se uglavnom zatvori već u trećem mesecu, ali je normalno ako se sam proces produži na šest meseci.
Što se tiče samog zatvaranja, postoje velike indivualne razlike, ali su sve to normalne varijacije kod zdrave dece. Kada je u pitanju velika fontanela kod beba, situacija sa zatvranjem je nešto drugačija u poređenju sa zadnjom fontanelom. Prednja, odnosno velika fontanela zarasta između devetog i osamnaestog meseca.
Kod 96 odsto mališana se velika fontanela zatvara do kraja druge godine života, dok se kod 38 odsto zatvaranje fontanela kod beba dešava do kraja prve godine života. Samo kod jedan odsto beba se zatvori do trećeg meseca.
Važne informacije o pregledu fontanela kod beba
Fontanela na neki način predstavlja “prozor u mozak”. Preko nje je moguće izmeriti unutarlobanjski pritisak, ali je kroz nju takođe moguće ultrazvučnim pregledom posmatrati mozak.
Doppler ultrazvučni pregled je pogodan za merenje brzine protoka krvi kroz moždane krvne sudove, što daje vrlo važne podatke o samom stanju centralnog nervnog sistema bebe.
Patološka stanja fontanela kod beba
Sam izgled fonanela može da ukaže na neka njena patološka stanja, pa se razlikuju:
- udubljena fontanela,
- napeta fontanela,
- prerano srasla i
- veoma velika fontanela.
Udubljena fontanela kod beba prikazuje stanje bebinog organizma, te kada je fontanela kod beba udubljena vrlo je verovatno da je beba dehidrirana, žedna.
Uvečena ili udubljena fontanela se javljaju onda kada beba ne unosi dovoljno tečnosti u organizam, ili usled preteranog gubitka tečnosti, putem znojenja, povraćanja, proliva, preobimnog mokrenja ili sličnih situacija kada beba može da dehidrira.
Kako fontanela može da ukazuje na brojne tegobe i promene kod beba, napeta fontanela može biti pokazatelj povišenog pritiska unutar lobanje. Kod zdrave dece, napeta fontanela je uočljiva tokom plača, ali ukoliko se pojavljuje i mimo toga, moguće je da postoje i neka druga oboljenja, pa se preporučuje da se roditelji posavetuju sa lekarom tokom redovnih kontrola.
Prilikom meningitisa, odnosno tokom zapaljenja moždanih opni, može da pulsira i da bude napeta. Međutim, kod zdravih beba, fontanela može da pulsira, ali da pritom ne bude napeta, stoga je važno redovno pratiti stanje same fontanele i na vreme uočiti bitne promene.
Saveti za staranje o fontaneli
Kada je reč o tretiranju fontanela, nije potrebno da se posebno brine o njima. Jedino što je važno je da beba uvek ima kapicu kada izlazi napolje, od prvog dana svog rođenja. Kao i kada su u pitanju mekani minky prekrivači za bebe, koji je štite i čuvaju od hladnoće i prehlade tokom šetnje napolju, tako i platnena kapica, koja je po svom pogodnom materijalu dobra za bebu i njenu osetljivu kožu, štiti bebinu glavicu od sunca i od hladnoće, i omogućava normalno srastanje kostiju.
Ne treba brinuti previše da li će se povrediti bebina fontanela prilikom uobičajene nege, koja podrazumeva kupanje i češljanje. Takođe, ukoliko se prate tačne instrukcije lekara, sam položaj za spavanje beba neće naštetiti bebinoj fontaneli i srastanju kostiju.
Čak i starija braća ili sestre, u ponekad grubljim igrama sa bebom, ne mogu da oštete tako lako tu čvrstu membranu, zato roditelji ne bi trebalo da dozvole da neopravdani strah preovlada njima, jer ih to može učini nervoznim bez potrebe.
Sama fontanela bebe nije ništa neuobičajeno i sve bebe je imaju, a ono što je sigurno je da ne treba brinuti ukoliko redovno idete na kontrole i pridržavate se saveta pedijatra, kao i ukoliko vi sami pratite rast i razvoj svoje bebe. Posao roditelja nije nimalo lak – nema odmora, nema radnog vremena, ali je nesumnjivo najlepši posao. Zato uživajte u svakom danu rasta i razvijanja sa svojim detetom!
